ИНСПИРИШЕ, ИНФОРМИШЕ, УКАЗУЈЕ
Како
UNESCO/IFLA Манифест за јавне библиотеке мења ствари
Изјаве и манифести
организација као што су UNESCO или IFLA нису правно обавезујући, већ пре имају за циљ да обезбеде смернице за доношење одлука. Њихов успех се мери степеном
коришћености, било да подстичу, било да оправдавају жељену промену.
Барем кад је реч o свету
библиотекарства, IFLA/UNESCO
Манифест за јавне библиотеке[1] је зато
можда један од најуспешнијих докумената. Ово
је још импресивније у
светлу чињенице да су јавне библиотеке од земље до земље веома
различито организоване и вођене. Посете страници Манифеста за јавне библиотеке
на сајту IFLA-e
порасле су током
протеклих неколико година, уместо да oпадaју или остају исте.
Док Манифест
улази у 25. годину постојања, вреди сагледати облике његовог коришћења широм света,
да би се разумео његов утицај. Као необавезујући документ,
његов утицај се огледа на различите начине и обухвата више нивоа,
од влада држава до појединачних библиотека, од стратешких докумената
до истраживања и библиотечких сајтова.
Жеља људи за повезивањем на глобалном нивоу такође игра
улогу.[2]
Након краћег
сумирања Манифеста,
овај рад ће се дотаћи три начина на која се то дешава: кроз инспирисање и
мотивисање библиотека широм света, кроз информисање и
развој политика и стратегија и, на крају, као основа за процењивање библиотека.
Докази су базирани на Интернет претраживању
на четири језика и позиву члановима IFLA-ине Секције за јавне библиотеке за
давање примера и сугестија.
Ово не представља
свеобухватно испитивање расположивих материјала, већ указује на различите
начине на које је Манифест формирао
дискусије и политике око јавних библиотека.
Манифест
Док су од последње ревизије Манифеста за јавне библиотеке протекле
24 године, његова оригинална верзија датира из 1949 − непосредно по оснивању Организације за образовање, науку и културу Уједињених нација
(UNESCO).[3]
Актуелна верзија Манифеста почиње истицањем важности обавештености и
образовања људи као основе за слободу, напредак и развој друштва. Затим
подвлачи улогу јавних библиотека као „капије знања“ које
омогућавају „основни услов за доживотно учење, самостално одлучивање и културни
развој појединаца и друштвених
група“.
Затим утврђује
однос јавне библиотеке и њених корисника, нарочито потребу да се пружају услуге
које одговарају потребама свих заједница − укључујући и оне у неповољним или
тешким ситуацијама. Даље напомиње да "све старосне групе морају пронаћи материјал
који одговара њиховим потребама" и наглашава противљење идеолошкој, политичкој или
верској цензури.
Други одељак разматра мисију јавних
библиотека, образлажући у дванаест тачака улогу библиотека у образовању,
развоју креативности и љубави према читању, подршци културној разноликости и
наслеђу, обуци рада на рачунару и обезбеђивању практичних информација за
појединце, заједнице и предузећа.
Трећи одељак се бави финансирањем и
управљањем. Утврђује се да услуге јавне библиотеке у начелу треба да буду
бесплатне и подвлачи да би требало да постоје буџет, политика, национална мрежа
и договорени стандард услуга. Оставља отвореним питање да ли би јавне
библиотеке требало да води национална или локална власт.
Библиотеке би, бележи се, требало да буду
“суштинска компонента сваке дугорочне стратегије за културу, пружање
информација, писменост и образовање“.
Последња ставка се
дотиче начина рада. Јавне библиотеке пре свега треба да се усредсреде
на служење потребама заједнице. Посебно се подвлаче
вредност партнерства са осталим релевантним чиниоцима, доступност, прилагодљивост
локалним приликама, и опсег утицаја. Наводи се улога библиотекара као
„активног посредника између корисника и извора“ и примећује
неопходност сталног стручног
усавршавања.
Манифест
инспирише
Као што је
назначено у уводу, кључни циљ докумената попут Манифеста за јавне
библиотеке,
јесте да стимулише промене и ствара елан. Треба да
инспирише акцију, и
на нивоу власти (закони, финансирање), и на
нивоу појединачних библиотека, где се одлучује о врсти услуга које се пружају.
Ова функција је
важна, јер
јасна и уверљива изјава о циљевима олакшава усмеравање напора на примену. Манифест подвлачи важност услуга и начина обављања задатака који су
се у неким ситуацијама показали спорним – пружање (бесплатних) услуга
затвореницима или промоција интеркултурног дијалога – и других који ризикују да
буду заборављени, као што је подршка локалном предузетништву, рад на културној
баштини или компјутерским вештинама.
Има више примера где се аутори позивају на
Манифест као кључну референцу, или
жељени циљ рада. Појављује се у владиним белим папирима –
документима који постављају визију будућности, о томе какве би ствари требале
бити, а то може бити и основа за законодавство. Добар пример за ово је норвешки
документ о библиотекама као центрима знања, местима окупљања и културним
аренама у дигиталној ери.[4] У
поглављу о јавним библиотекама, у овом документу се, у уметнутом делу, цитира
велики део Манифеста, и дају кључне
идеје о библиотечким услугама.
Саме библиотеке су користиле Манифест у заговарању промена код својих
влада. Библиотеке Естоније, на пример, позивале су се на њега у случају
доношења националног закона о јавним библиотекама, уз образложење да би то олакшало отпор буџетским резовима.[5]
Манифест је такође помогао стварање
других докумената и стратегија, као и разумевање надолазећих иницијатива. На Малти је Удружење узело Манифест као полазну тачку
за дефинисање својих стандарда.[6]
Тренутна кампања у Колумбији,
усмерена ка неутралисању великих резова у буџетима јавних библиотека, које је предложила влада, има Манифест као централну тачку у позиву за
потписивање петиције.[7] Ту се узима
директан цитат из текста, испостављајући важност информисаних, образованих друштава као
предуслова за развој.
Као јавни документ,
Манифест је такође
доступан и истраживачима. У Кенији је, на пример,
омогућио основу за анкетирање запослених у јавним библиотекама широм земље.[8] У Индији је омогућио полазну тачку за рад на модернизацији библиотека у
дигиталној ери.[9] У Египту је
његово указивање на важност улоге библиотекара и њихове обуке допринело
оправданости и основи за истраживање теме о професионалном развоју.[10]
На крају, Манифест је препоручиван као кључни документ и за саме библиотекаре. Истраживачки
пројекат који је спровела Национална библиотека Шведске, која тесно
сарађује са UNESCO-ом,
препоручује Манифест библиотекарима у Лаосу и Вијетнаму. Манифест би, као део њихове обуке, био драгоцени подсетник, донекле
чак и као
изјава о мисији.[11]
У случају Торонта, рад
презентован на
Годишњој IFLA конференцији 2016,
нарочито истиче снагу Манифеста као инспирацију у пружању услуга маргинализованим групама.[12]
Манифест
информише
Друга кључна
функција Манифеста је да снабдева информацијама политике и стратегије – као кључни дeо постојећих политика. Флексибилност текста је при том очита, јер
се појављује како у државним и локалним прописима, тако и у индивидуалним библиотечким стратегијама.
Добар пример
укључивања у државни закон долази из Чешке. Званичнo упутство дато библиотекама у законским сетовима упућује на Манифест, нарочито на његове тачке
које се односе на једнакост понуда услуга, разноликост колекција, слободан приступ, фокус на култури, образовању и информисању и доступност.[13] Манифест се такође помиње и у
службеним смерницама за јавне библиотеке.[14]
Манифест има сличну функцију у Француској, где га је веб-сајт цивилне
територијалне службе (категорија цивилне службе која ради у регионалним
и локалним управама) укључио
у смернице о обезбеђивању библиотечких услуга од стране локалних власти.[15] Ово је нарочито
важно у одсуству закона о јавним библиотекама у Француској, што је и истакла управа библиотечке службе Приморске Сене.[16]
У Шведској, где национални закон захтева
од локалних власти да имају своје властите библиотеке, Манифест је редовна референтна тачка за развој локалних закона[17]
Деведестих година, иста земља је развила и концепт "модел
библиотека", како би се живи примери Манифеста
за јавне библиотеке показали на делу.[18]
Манифест сугерише да би
саме библиотеке требало да имају своје политике (или
стратегије). Заузврат, постоји низ примера библиотека које су укључиле Манифест у своје политике. Ричмонд библиотека
у Канади поставља документ у центар свог стратешког
плана за период 2014−18. као референтну тачку за различите
активности које предузима.[19]
Исто су учиниле и Градске библиотеке Барселоне[20],
као и Градска
библотека Рокингема у Аустралији.[21]
Постоји још
значајних референци, попут оне на насловној страни веб сајта управе Народне библиотеке
Хонгконга, где је Манифест
искоришћен да би се објаснила сврха библиотека.[22] Такође се појављује и на веб страницама
градских библиотека Фрајбурга у Швајцарској.[23]
Манифест
обезбеђује индикаторе
Финална функција Манифеста у грађи откривеној кроз неформално истраживање јесте да је он
репер за мерење библиотечких услуга. Чини се да у овој области има мало примера (или су мање доступни), али улога Манифеста као
средства за процену пословања библиотека представља моћну примену.
Јасно је да одредбе Манифеста имају општи карактер,
и да се не
усредсређују на конкретне циљеве. Међутим, оне могу пружити основу за вршење
специфичних мерења радног учинка. Овакав случај се бележи у Аустралији, где је Библиотечко-информациона заједница повезала мисије изложене у Манифесту са резултатима и смерницама за рад.[24]
Такође, књига − којoj могу приступити само
претплаћени корисници, тежи да примени Манифест у Весфлеур јавној библиотеци у Западном Кејпу у Јужној Африци, како би се процениле понуђене услуге. Иако потпуни приступ публикацији није био могућ, ипак се стиче утисак да је
Манифест коришћен као подршка ширим
напорима да се развију алати за мерење учинка библиотека.[25]
Закључак
Као што је истакнуто на почетку,
овај чланак не претендује да буде ауторитативан или
свеобухватан. Ипак, он расветљава различите
начине на које се Манифест користи
− као извор за планирање политике
(или препоруке како је треба израдити), као референцу у оквиру постојећих закона и
стратегија, и као основу за дефинисање оквира система индикатора пословања.
Из датих примера такође се види да утицај Манифеста
потиче из три различита угла. Пре свега, постоји суштина − појединачни принципи
и идеје наведене у документу. Друго, постоји сам језик − текст је моћан и пружа
изузетно вредне цитате који се могу користити да се
"додирне
срце".
Коначно, чињеница
да је ово документ који је добио одобрење свих држава чланица UNESCO-а, чини га посебно корисном референтном тачком у заговарању и лобирању
у корист јавних библиотека.
Даље истраживање,
укључујући и интервјуе, омогућило би боље разумевање
утицаја Манифеста, али и
поред тога, он остаје истакнуто средство и подршка библиотекама широм света. Континуирана
промоција − као и размишљање о томе да ли су можда потребне и неке измене − занимљиви су потенцијални правци рада у 25. години
његовог постојања.
Превод са енглеског: Милица Стевановић
* Напомена
преводиоца: Објављивањем овог чланка на
свом сајту –
https://www.ifla.org/node/91711, IFLA je 29. новембра ове
године обележила 25. годишњицу од усвајања ревидираног текста Манифеста за јавне библиотеке. Оригинал
текста може се погледати овде:
https://www.ifla.org/files/assets/hq/topics/libraries-development/documents/public-library-manifesto-impact-article.pdf
[1] UNESCO, IFLA (1994), Public Library Manifesto,
https://www.ifla.org/publications/iflaunesco-public-library-manifesto-1994
[2] Söderling, Asa and Elf, Gullvor (2015), The International Library
Manifestos and Media Strategies in Swedish Library Practice, Swedish Library
Association, https://www.biblioteksforeningen.se/wp-content/uploads/2017/01/library-manifest.pdf
[3] UNESCO (1949), The Public Library – a Living Force for Popular
Education, http://unesdoc.unesco.org/images/0014/001474/147487eb.pdf
[4] Department of Culture and Religion of the Kingdom of Norway (2017),
Knowledge Centres, Meeting Places, Cultural Arenas in the Digital Era,
https://www.regjeringen.no/contentassets/6a7ad6f5ba584c8aafdc8bfa5cba86b1/nn-no/pdfs/stm200820090023000dddpdfs.pdf
[5] Poldaas, Mai (2015), Understandings of the Role of a Public Library in
Estonia, Qualitative and Quantitative Methods in Libraries
[6] Zerafa,
Laurence, Samut-Tagliaferro, Mary (2012), Guidelines and Standards for the
Development of the Malta Public Library Service: A Case for Public Lending
(Branch) Libraries – Proceedings of Launch of Working Paper,
https://www.um.edu.mt/library/oar/bitstream/handle/123456789/13667/MaLIA%20Branch%20Libraries%20Standards.pdf?sequence=1&isAllowed=y
[7] Bibliotecarios a la calle (2018), Open Letter to the Interior
Ministry, https://www.change.org/p/iv%C3%A1n-duque-presidente-de-la-rep%C3%BAblica-de-colombia-s-o-s-bibliotecas-p%C3%BAblicas?signed=true
[8] Kinya, Henry S (2011), A Glance on Manpower in Public Library System
in Kenya, International Journal on Humanities and Social Science, Vol 1, No. 12
http://www.ijhssnet.com/journals/Vol_1_No_12_September_2011/18.pdf
[9] Suseela, V. J. (2010), Modernisation of Public Libraries in India –
the Importance of ICT Applications,
http://www.academia.edu/27354654/Modernization_of_Public_Libraries_in_India_The_Importance_of_ICT_Applications
[10] Mohamed, Heba (2017), E-training networks for public librarians: An
experimental study to design a network for public librarians in Egypt.
(Unpublished doctoral dissertation). Cairo University, Cairo, Egypt, and
Mohamed, Heba (2019), E-training networks for public librarians, Scientific
Journal of Libraries, Documentation and Information. 1 (1), 325 -351
[11] Thomas, Barbro (2009), Development of Public Library Performance in
Laos and Vietnam, https://www.kb.se/Dokument/Bibliotek/utredn_rapporter/2009/Laos_Vietnam_Final_Report_2009-04-07.pdf
[12] Bowles, Vickery, Glass, Elizabeth and Ngan, Elsa (2016) Access,
Opportunity and Connections: Leveraging the Powerful Brand of Public Libraries
to support migrant, global populations - The Toronto Public Library’s Support
for Syrian Refugees, http://library.ifla.org/id/eprint/1374
[13] Law No. 257/2001 Coll. of 29 June 2001 on Libraries and Terms of
Operating public Library and Information Services (Library Act) of the Czech
Republic – Explanatory Memorandum
[15] Renaudin, Coline (2016), Missions et Rôles des Bibliothèques, Wiki of
the National Centre for the Territorial Civil Service (2018), http://www.wikiterritorial.cnfpt.fr/xwiki/bin/view/vitrine/Missions+et+r%C3%B4les+des+biblioth%C3%A8ques
[16]http://www.mdsm76.net/medias/medias.aspx?INSTANCE=exploitation&PORTAL_ID=portal_model_instance__textes_de_references_pour_les_bibliotheques_publiques.xml
[18] Hassner, K. (1999). The Model Library Project: A Way to Implement the
UNESCO Public Library Manifesto. IFLA Journal, 25(3), 143–147.
https://doi.org/10.1177/034003529902500303
[19] Richmond Public Library (2014), Strategic and Long Range Plan,
http://www.yourlibrary.ca/aboutus/pdf/2014-2018StrategicPlanPublic.pdf
[20] Lake, John (2007), The Public Library 2010 and its Role with the
Internet, Presentation delivered at the Aula Jordi Rubio I Balaguer Seminar,
Barcelona, http://www.ub.edu/biblio/aula/seminaris/IFLA_public_libraries.pdf
[21] Rockingham City Library (2016), Library and Information Services
Strategy,
http://rockingham.wa.gov.au/getmedia/6b1e9f0a-3111-4b78-b7f8-9953900e693b/D16-183929-Library-and-Information-Services-2017-2021-final-adopted-Dec-2016(2).pdf.aspx
[24] Australian Library and Information Association (2016), Guidelines,
Standards and Outcome Measures for Australian Public Libraries, https://www.alia.org.au/sites/default/files/20160714%20Guidelines%20Standards%20and%20Outcome%20Measures%20for%20Australian%20Public%20Libraries%20-%20MANUSCRIPT%20VERSION_0.pdf
[25] Adonis, Neville Charles (2008) A Gateway to Knowledge: the Compliance
of Wesfleur Public Library (Atlantis) with the UNESCO Public Library Manifesto
of 1994, https://books.google.ch/books?id=5v62YgEACAAJ&dq=A+gateway+to+knowledge:+The+compliance+of+Wesfleur+Public+Library+(Atlantis)+with+the+UNESCO+Public+Library+Manifesto+of+1994&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjz-cSHwvneAhVLFCwKHdOXB3cQ6AEIKjAA
