понедељак, 24. децембар 2018.

Како UNESCO/IFLA Манифест за јавне библиотеке мења ствари




                                
Сродна слика
                  

                                                                  Ð ÐµÐ·ÑƒÐ»Ñ‚ат слика за public library manifesto                                                    

ИНСПИРИШЕ, ИНФОРМИШЕ, УКАЗУЈЕ
Како UNESCO/IFLA  Манифест за јавне библиотеке мења ствари


Изјаве и манифести организација као што су UNESCO или IFLA нису правно обавезујући, већ пре имају за циљ да обезбеде смернице за доношење одлука. Њихов успех се мери степеном коришћености, било да подстичу, било да оправдавају жељену промену.
Барем кад је реч o свету библиотекарства, IFLA/UNESCO Манифест за јавне библиотеке[1] је зато можда један од најуспешнијих докумената. Ово је још импресивније у светлу чињенице да су јавне библиотеке од земље до земље веома различито организоване и вођене. Посете страници Манифеста за јавне библиотеке на сајту IFLA-e порасле су током протеклих неколико година, уместо да oпадaју или остају исте.
Док Манифест улази у 25. годину постојања, вреди сагледати облике његовог коришћења широм света, да би се разумео његов утицај. Као необавезујући документ, његов утицај се огледа на различите начине и обухвата више нивоа, од влада држава до појединачних библиотека, од стратешких докумената до истраживања и библиотечких сајтова. Жеља људи за повезивањем на глобалном нивоу такође игра улогу.[2]
Након краћег сумирања Манифеста, овај рад ће се дотаћи три начина на која се то дешава: кроз инспирисање и мотивисање библиотека широм света, кроз информисање и развој политика и стратегија и, на крају, као основа за процењивање библиотека.
Докази су базирани на Интернет претраживању на четири језика и позиву члановима IFLA-ине Секције за јавне библиотеке за давање примера и сугестија.
Ово не представља свеобухватно испитивање расположивих материјала, већ указује на различите начине на које је Манифест формирао дискусије и политике око јавних библиотека.

Манифест
Док су од последње ревизије Манифеста за јавне библиотеке протекле 24 године, његова оригинална верзија датира из 1949 − непосредно по оснивању Организације за образовање, науку и културу Уједињених нација (UNESCO).[3]
Актуелна верзија Манифеста почиње истицањем важности обавештености и образовања људи као основе за слободу, напредак и развој друштва. Затим подвлачи улогу јавних библиотека као „капије знања које омогућавају основни услов за доживотно учење, самостално одлучивање и културни развој појединаца и друштвених група“.
Затим утврђује однос јавне библиотеке и њених корисника, нарочито потребу да се пружају услуге које одговарају потребама свих заједница − укључујући и оне у неповољним или тешким ситуацијама. Даље напомиње да "све старосне групе морају пронаћи материјал који одговара њиховим потребама" и наглашава противљење идеолошкој, политичкој или верској цензури.
Други одељак разматра мисију јавних библиотека, образлажући у дванаест тачака улогу библиотека у образовању, развоју креативности и љубави према читању, подршци културној разноликости и наслеђу, обуци рада на рачунару и обезбеђивању практичних информација за појединце, заједнице и предузећа.
Трећи одељак се бави финансирањем и управљањем. Утврђује се да услуге јавне библиотеке у начелу треба да буду бесплатне и подвлачи да би требало да постоје буџет, политика, национална мрежа и договорени стандард услуга. Оставља отвореним питање да ли би јавне библиотеке требало да води национална или локална власт.
Библиотеке би, бележи се, требало да буду “суштинска компонента сваке дугорочне стратегије за културу, пружање информација, писменост и образовање“.
Последња ставка се дотиче начина рада. Јавне библиотеке пре свега треба да се усредсреде на служење потребама заједнице. Посебно се подвлаче вредност партнерства са осталим релевантним чиниоцима, доступност, прилагодљивост локалним приликама, и опсег утицаја. Наводи се улога библиотекара као „активног посредника између корисника и извора“ и примећује неопходност сталног стручног усавршавања.


Манифест инспирише
Као што је назначено у уводу, кључни циљ докумената попут Манифеста за јавне библиотеке, јесте да стимулише промене и ствара елан. Треба да инспирише акцију, и на нивоу власти (закони, финансирање), и на нивоу појединачних библиотека, где се одлучује о врсти услуга које се пружају.
Ова функција је важна, јер јасна и уверљива изјава о циљевима олакшава усмеравање напора на примену. Манифест подвлачи важност услуга и начина обављања задатака који су се у неким ситуацијама показали спорним – пружање (бесплатних) услуга затвореницима или промоција интеркултурног дијалога – и других који ризикују да буду заборављени, као што је подршка локалном предузетништву, рад на културној баштини или компјутерским вештинама.
Има више примера где се аутори позивају на Манифест као кључну референцу, или жељени циљ рада. Појављује се у владиним белим папирима – документима који постављају визију будућности, о томе какве би ствари требале бити, а то може бити и основа за законодавство. Добар пример за ово је норвешки документ о библиотекама као центрима знања, местима окупљања и културним аренама у дигиталној ери.[4] У поглављу о јавним библиотекама, у овом документу се, у уметнутом делу, цитира велики део Манифеста, и дају кључне идеје о библиотечким услугама.
Саме библиотеке су користиле Манифест у заговарању промена код својих влада.  Библиотеке Естоније, на пример, позивале су се на њега у случају доношења националног закона о јавним библиотекама, уз образложење да би то олакшало отпор буџетским резовима.[5] Манифест је такође помогао стварање других докумената и стратегија, као и разумевање надолазећих иницијатива. На Малти је Удружење узело Манифест као полазну тачку за дефинисање својих стандарда.[6]
Тренутна кампања у Колумбији, усмерена ка неутралисању великих резова у буџетима јавних библиотека, које је предложила влада, има Манифест као централну тачку у позиву за потписивање петиције.[7] Ту се узима директан цитат из текста, испостављајући важност информисаних, образованих друштава као предуслова за развој.
Као јавни документ, Манифест је такође доступан и истраживачима. У Кенији је, на пример, омогућио основу за анкетирање запослених у јавним библиотекама широм земље.[8] У Индији је омогућио полазну тачку за рад на модернизацији библиотека у дигиталној ери.[9] У Египту је његово указивање на важност улоге библиотекара и њихове обуке допринело оправданости и основи за истраживање теме о професионалном развоју.[10]
На крају, Манифест је препоручиван као кључни документ и за саме библиотекаре. Истраживачки пројекат који је спровела Национална библиотека Шведске, која тесно сарађује са UNESCO-ом, препоручује Манифест библиотекарима у Лаосу и Вијетнаму. Манифест би, као део њихове обуке, био драгоцени подсетник, донекле чак и као изјава о мисији.[11]
У случају Торонта, рад презентован на Годишњој IFLA конференцији 2016, нарочито истиче снагу Манифеста као инспирацију у пружању услуга маргинализованим групама.[12]

Манифест информише
Друга кључна функција Манифеста је да снабдева информацијама политике и стратегије – као кључни дeо постојећих политика. Флексибилност текста је при том очита, јер се појављује како у државним и локалним прописима, тако и у индивидуалним библиотечким стратегијама.
Добар пример укључивања у државни закон долази из Чешке. Званичнo упутство дато библиотекама у законским сетовима упућује на Манифест, нарочито на његове тачке које се односе на једнакост понуда услуга, разноликост колекција, слободан приступ, фокус на култури, образовању и информисању и доступност.[13] Манифест се такође помиње и у службеним смерницама за јавне библиотеке.[14]
Манифест има сличну функцију у Француској, где га је веб-сајт цивилне територијалне службе (категорија цивилне службе која ради у регионалним и локалним управама) укључио у смернице о обезбеђивању библиотечких услуга од стране локалних власти.[15] Ово је нарочито важно у одсуству закона о јавним библиотекама у Француској, што је и истакла  управа библиотечке службе Приморске Сене.[16]
У Шведској, где национални закон захтева од локалних власти да имају своје властите библиотеке, Манифест је редовна референтна тачка за развој локалних закона[17] Деведестих година, иста земља је развила и концепт "модел библиотека", како би се живи примери Манифеста за јавне библиотеке показали на делу.[18]
Манифест сугерише да би саме библиотеке требало да имају своје политике (или стратегије). Заузврат, постоји низ примера библиотека које су укључиле Манифест у своје политике. Ричмонд библиотека у Канади поставља документ у центар свог стратешког плана за период 2014−18. као референтну тачку за различите активности које предузима.[19] Исто су учиниле и Градске библиотеке Барселоне[20], као и Градска библотека Рокингема у Аустралији.[21]
Постоји још значајних референци, попут оне на насловној страни веб сајта управе Народне библиотеке Хонгконга, где је Манифест искоришћен да би се објаснила сврха библиотека.[22] Такође се појављује и на веб страницама градских библиотека Фрајбурга у Швајцарској.[23]

Манифест обезбеђује индикаторе
Финална функција Манифеста у грађи откривеној кроз неформално истраживање јесте да је он репер за мерење библиотечких услуга. Чини се да у овој области има мало примера (или су мање доступни), али улога Манифеста као средства за процену пословања библиотека представља моћну примену.
Јасно је да одредбе Манифеста имају општи карактер, и да се не усредсређују на конкретне циљеве. Међутим, оне могу пружити основу за вршење специфичних мерења радног учинка. Овакав случај се бележи у Аустралији, где је Библиотечко-информациона заједница повезала мисије изложене у Манифесту са резултатима и смерницама за рад.[24]
Такође, књига − којoj могу приступити само претплаћени корисници, тежи да примени Манифест у Весфлеур јавној библиотеци у Западном Кејпу у Јужној Африци, како би се процениле понуђене услуге. Иако потпуни приступ публикацији није био могућ, ипак се стиче утисак да је Манифест коришћен као подршка ширим напорима да се развију алати за мерење учинка библиотека.[25]

Закључак
Као што је истакнуто на почетку, овај чланак не претендује да буде ауторитативан или свеобухватан. Ипак, он расветљава различите начине на које се Манифест користикао извор за планирање политике (или препоруке како је треба израдити), као референцу у оквиру постојећих закона и стратегија, и као основу за дефинисање оквира система индикатора пословања.
Из датих примера такође се види да утицај Манифеста потиче из три различита угла. Пре свега, постоји суштина − појединачни принципи и идеје наведене у документу. Друго, постоји сам језик − текст је моћан и пружа изузетно вредне цитате који се могу користити да се "додирне срце".
Коначно, чињеница да је ово документ који је добио одобрење свих држава чланица UNESCO-а, чини га посебно корисном референтном тачком у заговарању и лобирању у корист јавних библиотека.
Даље истраживање, укључујући и интервјуе, омогућило би боље разумевање утицаја Манифеста, али и поред тога, он остаје истакнуто средство и подршка библиотекама широм света. Континуирана промоција − као и размишљање о томе да ли су можда потребне и неке измене − занимљиви су потенцијални правци рада у 25. години његовог постојања.

Превод са енглеског: Милица Стевановић




* Напомена преводиоца:  Објављивањем овог чланка на свом сајту –  https://www.ifla.org/node/91711, IFLA je 29. новембра ове године обележила 25. годишњицу од усвајања ревидираног текста Манифеста за јавне библиотеке. Оригинал текста може се погледати овде: https://www.ifla.org/files/assets/hq/topics/libraries-development/documents/public-library-manifesto-impact-article.pdf
[1] UNESCO, IFLA (1994), Public Library Manifesto, https://www.ifla.org/publications/iflaunesco-public-library-manifesto-1994
[2] Söderling, Asa and Elf, Gullvor (2015), The International Library Manifestos and Media Strategies in Swedish Library Practice, Swedish Library Association, https://www.biblioteksforeningen.se/wp-content/uploads/2017/01/library-manifest.pdf
[3] UNESCO (1949), The Public Library – a Living Force for Popular Education, http://unesdoc.unesco.org/images/0014/001474/147487eb.pdf
[4] Department of Culture and Religion of the Kingdom of Norway (2017), Knowledge Centres, Meeting Places, Cultural Arenas in the Digital Era, https://www.regjeringen.no/contentassets/6a7ad6f5ba584c8aafdc8bfa5cba86b1/nn-no/pdfs/stm200820090023000dddpdfs.pdf
[5] Poldaas, Mai (2015), Understandings of the Role of a Public Library in Estonia, Qualitative and Quantitative Methods in Libraries
[6] Zerafa, Laurence, Samut-Tagliaferro, Mary (2012), Guidelines and Standards for the Development of the Malta Public Library Service: A Case for Public Lending (Branch) Libraries – Proceedings of Launch of Working Paper, https://www.um.edu.mt/library/oar/bitstream/handle/123456789/13667/MaLIA%20Branch%20Libraries%20Standards.pdf?sequence=1&isAllowed=y
[7] Bibliotecarios a la calle (2018), Open Letter to the Interior Ministry, https://www.change.org/p/iv%C3%A1n-duque-presidente-de-la-rep%C3%BAblica-de-colombia-s-o-s-bibliotecas-p%C3%BAblicas?signed=true
[8] Kinya, Henry S (2011), A Glance on Manpower in Public Library System in Kenya, International Journal on Humanities and Social Science, Vol 1, No. 12 http://www.ijhssnet.com/journals/Vol_1_No_12_September_2011/18.pdf
[9] Suseela, V. J. (2010), Modernisation of Public Libraries in India – the Importance of ICT Applications, http://www.academia.edu/27354654/Modernization_of_Public_Libraries_in_India_The_Importance_of_ICT_Applications
[10] Mohamed, Heba (2017), E-training networks for public librarians: An experimental study to design a network for public librarians in Egypt. (Unpublished doctoral dissertation). Cairo University, Cairo, Egypt, and Mohamed, Heba (2019), E-training networks for public librarians, Scientific Journal of Libraries, Documentation and Information. 1 (1), 325 -351
[11] Thomas, Barbro (2009), Development of Public Library Performance in Laos and Vietnam, https://www.kb.se/Dokument/Bibliotek/utredn_rapporter/2009/Laos_Vietnam_Final_Report_2009-04-07.pdf
[12] Bowles, Vickery, Glass, Elizabeth and Ngan, Elsa (2016) Access, Opportunity and Connections: Leveraging the Powerful Brand of Public Libraries to support migrant, global populations - The Toronto Public Library’s Support for Syrian Refugees, http://library.ifla.org/id/eprint/1374
[13] Law No. 257/2001 Coll. of 29 June 2001 on Libraries and Terms of Operating public Library and Information Services (Library Act) of the Czech Republic – Explanatory Memorandum
[14] Ministry of Culture of Czechia
[15] Renaudin, Coline (2016), Missions et Rôles des Bibliothèques, Wiki of the National Centre for the Territorial Civil Service (2018), http://www.wikiterritorial.cnfpt.fr/xwiki/bin/view/vitrine/Missions+et+r%C3%B4les+des+biblioth%C3%A8ques
[16]http://www.mdsm76.net/medias/medias.aspx?INSTANCE=exploitation&PORTAL_ID=portal_model_instance__textes_de_references_pour_les_bibliotheques_publiques.xml
[17] Information acquired by e-mail
[18] Hassner, K. (1999). The Model Library Project: A Way to Implement the UNESCO Public Library Manifesto. IFLA Journal, 25(3), 143–147. https://doi.org/10.1177/034003529902500303
[19] Richmond Public Library (2014), Strategic and Long Range Plan, http://www.yourlibrary.ca/aboutus/pdf/2014-2018StrategicPlanPublic.pdf
[20] Lake, John (2007), The Public Library 2010 and its Role with the Internet, Presentation delivered at the Aula Jordi Rubio I Balaguer Seminar, Barcelona, http://www.ub.edu/biblio/aula/seminaris/IFLA_public_libraries.pdf
[21] Rockingham City Library (2016), Library and Information Services Strategy, http://rockingham.wa.gov.au/getmedia/6b1e9f0a-3111-4b78-b7f8-9953900e693b/D16-183929-Library-and-Information-Services-2017-2021-final-adopted-Dec-2016(2).pdf.aspx
[22] Hong Kong Public Libraries website: https://www.hkpl.gov.hk/en/about-us/intro/intro.html
[23] Fribourg City Libraries website: https://www.ville-fribourg.ch/bibliotheque
[24] Australian Library and Information Association (2016), Guidelines, Standards and Outcome Measures for Australian Public Libraries, https://www.alia.org.au/sites/default/files/20160714%20Guidelines%20Standards%20and%20Outcome%20Measures%20for%20Australian%20Public%20Libraries%20-%20MANUSCRIPT%20VERSION_0.pdf
[25] Adonis, Neville Charles (2008) A Gateway to Knowledge: the Compliance of Wesfleur Public Library (Atlantis) with the UNESCO Public Library Manifesto of 1994, https://books.google.ch/books?id=5v62YgEACAAJ&dq=A+gateway+to+knowledge:+The+compliance+of+Wesfleur+Public+Library+(Atlantis)+with+the+UNESCO+Public+Library+Manifesto+of+1994&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjz-cSHwvneAhVLFCwKHdOXB3cQ6AEIKjAA


среда, 1. март 2017.

ПРАВИ ТРЕНУТАК ДА ПОСТАНЕТЕ ЧЛАН БДС

Уколико се питате када и да ли постати члан Библиотекарског друштва Србије, одговор је да је ово тај тренутак!

Зашто?

1. БДС је одлуком Управног одбора позвало за учлањење у 2017, рок за плаћање већ годинама непромењеног износа од 1.000 динара је 31. март 2017, може и после тога али немате могућност да евентуално будете делегат своје подружнице на Скупштини БДС. Више детаља на хттп://бдс.рс/wордпресс/?п=1798

2. И ове године предвиђамо амбициозан план рада, детаљи су доступни у Програму рада БДС у 2017, доступно на нашем сајту заједно са Извештајем за прошлу годину, хттп://бдс.рс/wордпресс/?паге_ид=242

3. У 2017. БДС слави 70 година од оснивања 14. 12. 1947. Тим поводом спремамо низ активности и програма (тематски број часописа "Библиотекар", Конференцију БДС, изложбу, Свечану Скупштину БДС, Дигиталну библиотеку БДС са грађом о историјату БДС и биобиблиографијама значајних имена из струке која су задужила Друштво у прошлости, итд.). Укључите се и ви како би уздигли овај јубилеј у циљу подизања и наше данашње делатности!

4. Организоваћемо низ Форума БДС, места где се окупљају сви заинтересовани за актуелна питања библиотечко-информационе делатности. Следећи је већ наредне недеље у Новом Саду, уторак 7. 03, говорићемо о часопису "Библиотекар" и о акцији "1000 километара=1000 идеја".

5. Ове године ИФЛА је у Вроцлаву (близу и повољно за учеснике из Србије), због чега БДС покреће акцију "1000 километара=1000 идеја", организованог одласка чланова БДС и учесника Конгреса аутобусом у Пољску. Поред бесплатног пута БДС се нада да ће обезбедити још низ повољности за своје чланове (у вези котизације, организације повољног смештаја, итд). Више детаља следи па будите информисани и заинтересовани!

http://bds.rs/wordpress/?p=1798

петак, 24. октобар 2014.

САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МАТИЧНЕ БИБЛИОТЕКЕ



Састанак Секције за матичне библиотеке биће одржан у петак 31. октобра 2014. са почетком у 12,00 часова. Место окупљања је сала 236 (Електронска учионица) у Народној библиотеци Србије. 




Д Н Е В Н И   Р Е Д:


1.                  Усвајање записника са претходног састанка;

2.                  Стручно предавање на тему Нотна, аудио и аудиовизуелна грађа у савременој библиотеци – поглед из другог угла (гост-предавач Весна Александровић, Одељење посених фондова НБС);

3.                  Актуелна питања
 

понедељак, 21. октобар 2013.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Поштоване колеге,

Сајам књига и Удружење професионалних издавача Србије (УПИС) позивају све заинтересоване библиотекаре и књижничаре да се придруже програму на Сајму који је посвећен проблему јавних набавки књига. Идеја је да се овим форумом изврши додатни притисак на надлежне органе власти како би се овај велики проблем решио што пре. Испод су наведени детаљи о програму и позивно писмо УПИС-а.
 
Среда, 23. октобар, 11:00 - 12:30, Сала Слободан Селенић, хала 1а

ФОРУМ: БРИНУТИ О КЊИЗИ - Коме и чему су потребне јавне набавке у издаваштву и библиотекарству?

Учествују: Петар Живадиновић, Бора Бабић, Владислав Бајац, Зоран Хамовић, Гојко Божовић, библиотекари, представници Министарства културе РС и Министарства финансија РС



Позивно писмо УПИС-а

Поштоване колегинице и колеге,

На основу разговора са управницима библиотека и издавачима дошли смо до сазнања да је покушај примене и спровођења јавних набавки у претходном периоду донео много недоумица у раду јавних библиотека, успорио процес набавке књига за библиотеке и нанео велику штету пре свега читаоцима, али и јавним библиотекама и издавачима.

Показало се, такође, да је мањи број библиотека спровео јавне набавке користећи механизме скупне куповине од дистрибутера, неке библиотеке су набављале издања од једног издавача, а неке, не знајући како да поступе или одбијајући да прихвате јавне набавке, нису се ни упуштале у ту процедуру.

Иако је Народна библиотека Србије упутила Министарству културе објашњење због чега је немогућа набавка књига на основу процедуре јавне набавке и због чега то представљанепотребно отежавање већ довољно тешке ситуације у континуираном и квалитетном допуњавању библиотечког фонда јавних библиотека, до сада није пронађено прихватљиворешење.

Колико нам је познато, позоришта су изузета из процедуре јавне набавке, што значи да постоји законска могућност да се пронађе решење захваљујући коме примена процедурејавних набавки не би причињавала објективну штету једном делу пореских обвезника иустановама културе.

Да бисмо дошли до тог решења, позивамо вас на разговор са представником министарства културе и информисања, представником Мнистарства финансија, Светланом Јанчић, в.д. директора Народне библиотеке Србије, и Зораном Хамовићем, председником Удружења професионалних издавача Србије.



Урош Балов

секретар

 

недеља, 12. мај 2013.

ПРОГРАМ НОЋИ МУЗЕЈА - ШАБАЦ

Народни музеј Шабац  // Мода шешира

На изложби ће бити представљен модиски и шеширџијски занат, историјат настанка шешира, модели шешира кроз време, алат за израду са акцентом на шабачке модискиње и шеширџије од краја 19. и у првој половини 20. века. Током трајања изложбе биће емитовани филмови на тему моде шешира из периода између два Светска рата, а посетиоци ће моћи да испробају различите моделе дамских и господских шешира.  Аутор изложбе је Александра Рашевић.


Библиотека шабачка //Даје се на знање

Обележавање 200 година од изласка првог броја Новина сербских, првих српских дневних новина, које је покренуо Димитрије Давидовић, одлична је прилика да се Шапчани упознају са старом српском периодиком коју поседује Библиотека шабачка и локалном дневном штампом, али кроз огласе. Ова изложба нам, заправо, омогућава да сазнамо шта су то наши суграђани куповали, продавали, како су рекламирали своје продавнице и занате, итд. Обичај оглашавања у новинама дошао је у српску штампу првенствено из Аустрије, јер су се српске новине и штампале у Бечу, тако да прве српске новине и часописи с краја 18. века немају огласа. Првенствено су то били књижевни огласи, тзв. „објављенија“, које остављају сами писци. Карактеристични су били по томе што се готово и не разликују од текста јер су веома опширни. Даље се јављају службени и судски огласи о лицитацијама, стечајевима, променама назива фирми, лутријама, тако да још увек нема класичног рекламирања у сврху продаје производа. Први огласи графички нису истакнути, касније се јавља орнаментална трака као украс и нацртана рука која кажипрстом указује на текст. Декоративни елементи рађени су највише техником дрвореза, а њихова разноликост углавном зависи од клишеа којима штампарија располаже. У другој половини 19. века место за огласе и рекламе резервисано је на последњим странама новина. Они су различите величине, постављени углавном хоризонтално, али их има и вертикалних. Илустрације уз огласе јављају се у последњим деценијама 19. века када се у централном делу огласа јавља слика, на уштрб текста. Захваљујући слици, тј. илустрацији или фотографији огласи постају забавни за ондашње читаоце. Оглашавало се све – од продаје књига, замене роба, до удаје. Данас, они су озбиљан извор за проучавање друштва, историје привреде, културе, масовних медија и низа других научних области. „Архаични по језику и забавни, љупки и, чини се, наивни до безазлености, стари огласи у први мах буде смешак и изазивају сету какву прати неочекивани додир са сликама из детињства.“ (Гојко Суботић)

Међуопштински историјски архив Шабац // Биоскоп Париз - још једна представа

Наставак приче о Шапцу као Малом Паризу, овај пут кроз слајд-шоу приказ фотографија и разгледница Шапца, сокака, улица, знаменитих личности из друге половине 19. и с почетка 20. века. У галерији ће бити приказана биоскопска пројекција документарног филма о Шапцу у послератном периоду. Пројекције филма су у 20 и 22 часа, уз продају карата, кокица, семенки...


Културни центар Шабац  // Пола века под истим кровом

Галерија КЦ

Изложба акварела и цртежа академске сликарке Слободанке Ракић Шефер. У оквиру изложбе одржаће се мини-концерти ученика Музичке школе Михаило Вукдраговић са почетком у 19:00 и 21:00х.

Отворена врата књижаре 


Испред КЦ од 19:00х

Сликарско-песничка група Боје и речи // Отворена ликовна радионица сликара групе која је стварала под кровом Дома омладине: Слободанка Ракић Шефер, Радован Миразовић, Михаило Глигорић Глиша и Слободан Пајић Боце. По завршетку радионице, сликари ће приредити изложбу радова насталих током вечери.

Башта КЦ од 21:00 х

Музичко-поетско вече //Учесници су песници који су стварали подистим кровом и група музичара (градска и поп музика)

Башта КЦ 18:00 –02:00х

ОШ Стојан Новаковић, радови са ликовне колоније ЛИКОШ 2013.(мозаици на употребним предметима, цветни аранжмани, радионица мозаика за све посетиоце)


Школа примењених уметности Шабац // Огрни ме

Огрни ме као позив, порука, препорука оних који сматрају да суогртачи настали из суштинске потребе човека да га неко загрли. У реализацији изложбесу учествовали стилски кројачи са огртачима различитих форми и техника израде, затимфотографска секција са модним фотографијама и аранжери. Аутор изложбе је проф.Драгана Малишић Марковић.


Локације на отвореном// Отворена галерија

Отворена галерија је пројекат групе младих уметника који има зациљ приближавање уметности широким народним масама путем постављања радована огласним таблама, односно извођењем уметности у јавном простору.

1. Табла испред ТРЖНИЦЕ

2. Табла код ЗЕЛЕНОГ ВЕНЦА

3. Две табле преко пута ПОШТЕ

4. Табла на улазу у ВЕЛИКИ ПАРК

5. Застакљен пано ДОМАВОЈСКЕ

УЛСШ // Хиландар

Трагајући за духовнимусавршавањем, фотограф Милорад Чакардић је чест ходочасник на Светој Гори иманастиру Хиландару. Време које проведе у Хиландару искористи да својим фото-апаратомзабележи историјско трајање манастира оличено у многобројним манастирскимобјектима и предметима, како би и други могли да уживају у манастирскомздању.


КУД Абрашевић // Кад се уђе у кафану

Уз изложбу фотографија појединихкафана посетиоцима ћемо, на аутентичан начин, дочарати кафански живот узодабрану музику и аутентичне ношње. Шабац је некада био град са највећим бројем кафана по глави становиника, а градска историја памти неке од њих: Велика касина, Бели крст, Златни јелен, Зелени венац, Шопрон, Бикић, Абисинија, Девет дирека, Бели орао, Мала касина, Жировни венац, Америка, Југославија, Женева, Порт Саид…


Шабачка гимназија // Искорак у прошлост града

Програм предвиђа да сепосетиоцима, обиласком школског парка, дворишта и унутрашњости зграде школе,илуструју артефакти везани за прошлост Гимназије и града, кроз изложбу паноа ипрезентацију фотографија. У оквиру фото-презентације били би представљени ипримери градске ношње, односно градског костима свих епоха, са костимиранимученицима који би представљали додатну визуелизацију прошлости града и школе.У амбијенту парка, испред главног улаза у Шабачку гимназију, одржао би секонцерт ђака Музичке школе Михајло Вукдраговић из Шапца.


Медицинска школа ДрАндра Јовановић // Море по коме плови лађа већа од мора

18:30–19:15х

Презентација Аморологијаи феромони, секција хемије и проф. Радмила Вучић

19:30–20:30х

Представа драмске секције Путујуће позориште Шопаловић, проф. Татјана Матић Стојанац

20:30–21:30 х

Секција Физикси ипроф. мр Татјана Марковић Топаловић: Предавањео слободном паду (презентација Феликса Баумгартнера), Пупинизација је почела (предавање о изложби Михаила Пупина), Флаш Моб - Политикин забавник

21:30–22:15х

Презентација Аморологија и феромони, секција хемије и проф. Радмила Вучић

У ходницима школе ће бити поставке:

    Музеј љубави, секција хемије и проф. Радмила Вучић
    Жене Немањића, историјска секција и проф. Мирјана Сремчевић




ОШ Јанко Веселиновић // Некада су били Јанковци ђаци, а онда славни  спортски прваци.  Јанкову школу у срцу држали и на спортском трону стајали.

Изложбена  поставка оуспешним спортским достигнућима бивших ученика Јанкове школе.



Музичка школа Михаило Вукдраговић // Концерти

Програм ће се реализовати испред улаза у Музичку школу.

У случају лошег времена, програм ће се реализовати у свечаној сали школе.

18:00 -18:45х

Певају за вас најмлађи музичари

18:45 -19:30х

Музички водич за родитеље

19:30-20:30х

Филмска музика за најмлађе

20:30 -21:00х

Сви музички жанрови

21:00-22:00х

Музика за младе

22:00-22:30х

Хорска музика


Апотека Шабац //  Апотека - лаганим корацима кроз прошлост, крупним корацима у будућност
 
За Ноћ музеја ће бити отворене просторије Апотеке Шабац у Господар Јевремовој улици број 23. У пасажу Прве народне апотеке, чији је оригиналан изглед сачуван до данас и представља део поставке, налази се  улаз који води уходник и степеништем до главне просторије. Уз реновирани намештај налазе се изложене фотографије старих и савремених апотека, стојнице и опрема која се некада користила за израду лековитих и козметичких препарата